ljudi ... ulica ... beograd ..

 
 

Dok cekam ortaka...

Klinka Prosi sa bratom mladijm par godina od nje, a ona jedva da ide u 3. osnovne. Pricali smo 15ak minuta. I vec nakon prvih reci sa njima vidis koliko za srecu treba malo...slobodni su...srecni i tuzni u isto vreme...
Upravo dobih komentar od zene, da je opste poznato da su cigani slobodni i srecni, da je to skoro pa u udzbenicima...

Zickaju za caleta...njima ne treba...smeju se...

Odusevili se kad sam im dao da klikcu i gledaju fotke koje su SAMI napravili... 

Odveo sam ih na sladoled...bili su presrecni, a onda su otcali negde onako musavi...
Jos jednom sam ih sreo nakon dan, dva...uz sirok osmeh su se javili...
Nisu trazili nista.

 
 
 
 

Terazije, nista se ne desava, ljudi...ljudi...ljudi...

trg, knez, na sve strane neki ljudi, ima stranaca, ali cini se sve neka soc varijanta. Razmisljam ko bi dosao u Beograd da vidi Beograd od svih mesta na svetu, osim ako ga Beograd BAS zanima iz nekog razloga ili je u prolazu, ili nema za bolje. 

U istom trenutku svestan sam da je Beograd jedno odlicno i lepo mestasce.

Setamo...ljudi...

 
 
 
 
 
 

Otisli na kafu i ko dve babe pijuckali uz masenje "onog" momenta kada se dan pretvara u vece. 

zalazaka barem ima i bice... :) 

Vratih se kuci pun neke cudne, dobro poznate energije...